Josipović: Ne možemo biti nemi na sve veće siromaštvo građana

U kancelariji hrvatskog predsednika danas je počela zajednička sednicu Saveta za ekonomiju i Veća za socijalnu pravdu, na kojoj će se raspravljati o 20 preporuka predsednika Ive Josipovića za olakšanje dužničke krize građana...

Tanjug, Z. Žestić

ZAGREB - U kancelariji hrvatskog predsednika danas je počela zajednička sednicu Saveta za ekonomiju i Veća za socijalnu pravdu, na kojoj će se raspravljati o 20 preporuka predsednika Ive Josipovića za olakšanje dužničke krize građana i jačanje društvene pravednosti i solidarnosti.       

U svom obraćanju prisutnima, Josipović je istakao da je "dužnička kriza stisla mnoge građane Hrvatske i da je ona posledica ukupnog lošeg privrednog stanja, malih primanja i nezaposlenosti, bolesti i invaliditeta i minornih penzija". 

"Pravo rešenje dužničke krize samo je ekonomski oporavak i otvaranje novih radnih mesta. Ali, čekajući taj oporavak, ne možemo nemo gledati kako sve veći broj građana i njihovih familija tone u neizlečivo siromaštvo, gledati kako gube svu svoju imovinu i kako oni i njihove familije ne mogu ostvariti ni najosnovnije potrebe. Hrvatska jeste i mora biti socijalna država", rekao je Josipović nabrajajući 20 preporuka koje bi trebalo da olakšaju tu situaciju.         

Vladi i Saboru predlaže se da u što kraćem roku uvedu institut ličnog bankrota ili stečaja građana, a vlada bi za dugove državi ili preduzećima u državnom vlasništvu periodične prirode trebalo da donese odluku da se neće pokretati parnice i izvršni postupci dok dug ne dostigne određeni minimalni nivo od nekih 5.000 kuna (660 evra).  Takvu bi odluku trebalo da donesu i jedinice lokalne samouprave za preduzeća i institucije u njihovom vlasništvu.         

Predlaže se i da se propiše da poverilac, tužilac ili izvršilac izvršnog postupka nema pravo na trošak ako je predmet spora ili izvršnog postupka manji od 5.000 kuna. Naime, često se dešava da građani uz dug od nekoliko kuna ili čak i lipa moraju plaćati troškove advokata ili javnog beležnika od po nekoliko stotina ili hiljada kuna.         

Predložene su i jačanje sudske kontrole izvršnog postupka, kao i izmene odgovarajućeg zakona tako da se, bez obzira na postignutu cenu, smatra da je dužnik ispunio dug u visini dve trećine vrednosti nekretnine. Predlaže se da se u slučajevima kad se stan može prodati ili kad izvršilac postane

vlasniak stana, dužnik ne može deložirati već na određeno vreme dobiva status posebnog najmoprimca.     

Hrvatska narodna banka bi trebalo da preuzme kontrolu nad formiranjem kamatne stope i kontrolisati opravdanost promene kamatne stope. HNB bi kao regulator motivacionim merama, a vlada poreskim i drugim merama pomoći da banke svim građanima koji teško otplaćuju kredite ponude otpis dela duga socijalno ugroženijim dužnicima, reprogramiranje kredita, moratorijum na otplatu kredita i transformisanje kredita u švajcarskim francima u neki drugi oblik kredita bez naknade uz jasan povoljniji status dužnika.

Izmenama zakona o obaveznim odnosima zateznu kamatu trebalo bi drugačije definisati, odnosno da kamata prestaje teći kad dostigne visinu glavnice.  Radnici bi u slučaju postojanja više zahteva za izvršnim postupkom trebalo da imaju prednost, navodi se u preporukama uz jačanje edukacije

građana, podsticanje projekata socijalnog preduzetništva i socijalnih paketa proizvoda za prezadužene i siromašne građane. Dobrostojeća preduzeća i građani mogli bi, po mišljenju Josipovića, osnovati fond solidarnosti koji bi trebalo da podrži socijalne projekte.

Prema zadnjim podacima finansijske agencije (FINA) krajem januara u blokadi je bilo 249.029 građana, ili njih 3.588 više nego u decembru, a njihova ukupna dugovanja dostigla su 17,97 milijardi kuna (2,37 milijardi evra).  Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, krajem februara je bilo

375.400 nezaposlenih, što je za 3.397 lica više nego u januaru, a za 9,5 odsto ili 32.449  lica više nego pre godinu dana. Prema procenama oko 300.000 građana Hrvatske svaki mesec plaća kredit za

stan ili kuću, a oko 10 odsto jedva uspeva svaki mesec spojiti kraj s krajem.         

Prošli mesec ministarstvo finansija novim je pravilnikom o načinu i postupku provođenja izvršnog postupka na novčanim sredstvima izjednačilo sve građane Hrvatske čime se želelo  obezbediti da dve trećine plate ili penzije uvek mora ostati za život građana. Do februara se u slučaju postojanja saglasnosti o mogućnosti zaplene cele plate koja je potpisana do 17. Juna 2008. nije primenjivalo pravilo o propisanom zaštićenom iznosu plate i plenila se cela plata.  

Tagovi: Josipović, siromaštvo, preporuke

Share