Domaća tekstilna industrija na izdisaju

Domacha tekstilna industrija je na izdisaju i ukoliko drzzava ne ressi brojne probleme u toj oblasti, od kojih je na prvom mestu siva ekonomija, legalni proizvodjacci konfekcije neche opstati, izjavio je danas direktor klastera "Ssumadija tekstil" Miodrag Ilich.

Foto www.sxc.hu

KRAGUJEVAC - Domacha tekstilna industrija je na izdisaju i ukoliko drzzava ne ressi brojne probleme u toj oblasti, od kojih je na prvom mestu siva ekonomija, legalni proizvodjacci konfekcije neche opstati, izjavio je danas direktor klastera "Ssumadija tekstil" Miodrag Ilich.

"U tekstilnoj industriji sam 40 godina i nikada nije bilo ovako tessko. Ova grana industrije je na izdisaju i ako drzzava nissta ne preduzme, losse nam se pisse", smatra Ilich i naglassava da je pored sive ekonomije, drugi veliki problem - nedostatak primarne proizvodnje, jer proizvodjacci konfekcije su 99 odsto uvozno zavisni, i pored materijala uvoze i repromaterijal.

On je rekao Tanjugu da je problem i nedostatak kadrova, odnosno nema sskolavane mlade radne snage, a s druge strane, mladi nisu zainteresovani za tu granu industrije, zato ssto ne vide njenu perspektivu.

Kao predsednik klastera, i vlasnik mini fabrike "Kolibri" Ilich je nedavno uccestvovao na Medjunarodnom sajmu tekstila u Moskvi, gde, kako kazze, postoji interesovanje za srpske konfekcijske proizvode, ali nedostatak finansija i nepovoljni krediti, su problem da se ostvari kontinuitet u izvozu.
"Pored sive ekonomije, koju drzzava mora urgentno da suzbije i da stvori uslove da svi posluju pod jednakim uslovima, odnosno da zakon vazzi za sve podjednako, druga stvar koju treba hitno da uradi da nam ponude povoljne kredite, sa grejs periodom i nizzom kamatnom stopom", kazze Ilich.

Naglassavajuchi da se na buvljim pijacama i celokokupnom srpskom trzzisstu, prodaje najvisse robe iz Kine i Turske, te i da se u poslednje vreme kineska roba plasira iz Madjarske, Ilich ocenjuje da takva prodaja konfekcije bez fiskalnog raccuna, jeste nelojalna konkurencija domachem proizvodu upozoravajuchi da to traje godinama.
"Postoji i domacha roba, odnosno roba koja se proizvodi u Srbiji i nekim kanalima stigne do buvljaka i to je nessto ssto nas zaista ugrozzava, zbog ccega dosta proizvodjacca bezzi u sivu ekonomiju, jer ne mogu da opstanu legalnim radom", rekao je Ilich.

Objassnjavajuchi da se kineska roba uvozi na kilogram, Ilich kazze, da se, primera radi, kineska majica na granici fakturisse 20 dinara, drzzava zaradi 10 odsto, odnosno dva dinara, pri ccemu taj proizvod nema deklaraciju.

A, od domacheg proizvodjacca koji uvozi materijal i repromaterijal, dodaje Ilich, drzzava "uzme" prakticcno duplo koliko kossta majica. Domachi proizvod ima i deklaraciju, jer analize moraju da se rade, a one kosstaju od 2.600 do 5.500 dinara po modelu.

Zbog sive ekonomije, koja je u Srbiji prisutna u tekstilnoj industriji dve decenije, ali i zbog drugih problema, nezvaniccni podaci su, isticce Ilich, da je u nassoj zemlji izmedju 60 do 80 odsto od ukupnog broja zanatskih radnji, ili zatvoreno, ili je presslo u sivu ekonomiju.

Kragujevac je nekada imao jaku tekstilnu industriju, u kojoj je bilo zaposleno visse od 10.000 radnika.

Fabrika kozze "Partizan", najstarija srpska fabrika kozze, posle bezuspessnih privatizacija je propala.

Proizvodnje nema ni u fabrikama konfekcije "Diork", niti u, svojevremeno, najvechoj ssumadijskoj konfekciji "22.decembar".

Kupac fabrike "22.decembar" za 160,2 miliona dinara je konzorcijum kompanija "Delta fer" i trgovinska firme "Ccelik".

Oni su, pored proizvodnih pogona od 4.000 kvadratnih metara, postali vlasnici sedam robnih kucha u pet gradova Srbije, i prodavnica u 37 gradova u Srbiji.

Tagovi: Tekstil, proizvodnja

Share