Kipar - sledeći u redu za međunarodnu pomoć?

Ministri finansija evrozone sastaju se danas u Briselu kako bi se uhvatili u koštac sa dugo odlaganim paketom pomoći za Kipar, što bi bio peti međunarodni program pomoći za poslednje tri godine dužničke krize.

Tanjug, ilustracija

BRISEL - Ministri finansija evrozone sastaju se danas u Briselu kako bi se uhvatili u koštac sa dugo odlaganim paketom pomoći za Kipar, što bi bio peti međunarodni program pomoći za poslednje tri godine dužničke krize.

Nakon što su vlade u Grčkoj, Irskoj i Portugaliji osigurale međunarodnu pomoć, Španija se pokazala kao zaseban slučaj, budući da je zvanični Madrid tražio ograničenu pomoć i to samo za domaće banke, ističući da mu celokupni paket pomoći nije potreban i da ga neće tražiti, prenosi Frans pres. Prvi paket pomoći dodeljen je Grčkoj, koja se našla u epicentru dužničke krize.

Ova zemlja je dobila dva paketa, prvi od 110 milijardi evra u 2010. godini, a drugi u iznosu od 270 milijardi evra u 2012. godini. Oba programa pomoći obuhvatala su drakonske mere štednje, među kojima su smanjenje javne potrošnje, povećanje poreza, smanjenje broja građanskih službenika i mnoge druge. Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija i Evropska centralna banka kontrolišu sprovođenje uslova iz programa pomoći.

Sledeća u redu za spasavanje je bila Irska, nekada poznata kao "Keltski tigar". Zbog bankarske krize, Irska je krajem 2010. od Evropske unije, MMF-a i ECB-a dobila paket od 85 milijardi evra, koji je bio praćen sličnim merama štednje kakve su nametnute Grčkoj. Irska je, međutim, uradila daleko više na ispunjenju uslova iz paketa i postepeno se povratila na tržišta kako bi prikupila novac.

Posle Irske, na red je došla Španija, koja je u junu 2012. izgedala kao da će zatražiti celokupni paket pomoći, zbog propasti bankarskog sistema, opterećenog nenaplativim zajmovima nastalim posle pucanja sektora nekretnina iz 2008. godine. Zvanični Madrid je, međutim, insistirao da je stanju da se izvuče bez međunarodne pomoći, tražeći umesto toga kreditnu liniju od 100 milijardi evra radi pomoći bankama.

Poslednji u nizu je Kipar, čije su banke bile u velikoj meri izložene dužničkoj krizi u Grčkoj. Kipar je u junu 2012. zatražio pomoć, ali su pregovori naišli na poteškoće. Nova konzervativna vlada Kipra, izabrana u februaru, ponovo je pozvala na obnavljanje pregovora o zajmu u iznosu od 17 milijardi evra. Toliki zajam bi, međutim, povećao teret duga Kipra na neodržive nivoe, tako da su u toku razgovori o njegovom smanjenju, na možda deset milijardi evra.

           

 

Tagovi: Kipar, recesija, ekonomska kriza, Samit EU, evrozona, dužnička kriza

Share