Novi zakon uspostavlja pravila u sistem javnih prihoda

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ne uvodi ni jednu novu dažbinu, već obezbeđuje predvidljivost, konkurentnost i racionalno korišćenje ...

Tanjug, ilustracija

BEOGRAD - Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ne uvodi ni jednu novu dažbinu, već obezbeđuje predvidljivost, konkurentnost i racionalno korišćenje prirodnih resursa, izjavila je danas savetnik u Ministarstvu finansija i privrede Milica Bisić.

Prema njenim rečima, razlog za donošenje ovog zakona je da se uspostave pravila u sistem javnih prihoda i da se sve javne dažbine regulišu jednim zakonom. Taj dokument na sistemski način uređuje plaćanje naknada koje su postojale i do sada u različitim zakonima koje regulišu određene oblasti - rudarstvo, poljoprivredno zemljište, zaštita životne sredine i vode, rekla je Bisić na prvoj javnoj raspravi o nacrtu tog zakona, u Privrednoj komori Srbije.

Ona je precizirala da je tim zakonom regulisano 15 naknada, a definisani su njihovi najviši iznosi koji ne moraju biti toliki. Bisićeva je objasnila da se ovim zakonom menja 20 drugih zakona, pa je bilo apsolutno nemoguće u kratkom roku proveriti visinu svake od ovih naknada. Ona je navela da je primena novog zakona definisana za početak 2014. pa privrednici i industrija imaju dovoljno vremena da iznesu svoje sugestije i primedbe. Bisićeva je ponovila da nije reč o novom poreskom zakonu, nego o aktu čiji je cilj da se obezbedi predvidljivost poslovanja, napomenuvši da je planirano da visina svih naknada bude poznata do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Potpredsednica PKS Vidosava Džagić istakla je da privrednici traže da se ovim zakonom precizno definiše mehanizam i kriterijumi naplate kao i visina taksi i naknada. Ona je istakla da bi kriterijumi i visina naknada trebalo da budu određeni zakonom čime bi bila obezbeđena transparentnost, a ne da se taj posao ostavi vladi da periodično utvrđuje.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predviđa ukidanje dodatnih izvora finansiranja za filmsku idnustriju - preko RRA, RATEL i RTS, pa je predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić zatražio sastanak sa predstavnicima Ministarstva finansija kako bi se razrešio ovaj problem. Zakon o kinematografiji predviđa da se za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju sredstva iz budžeta Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Zakonom je predviđeno da se za film daje 1,5 odsto od ukupne mesečne pretplate za RTS, 20 odsto sredstava od naknade koju emiteri plaćaju od RRA, a 10 odsto od sredstava od naknade koju telekomunikacioni operateri plaćaju RATEL-u.
"Vi ste imali dobru nameru kada ste pravili ovaj zakon. Dobre namere su nekad put do pakla. Za nas ste napravili put do pakla", rekao je Bajić ukazujući da su 20 godina pokušavali da nađu sistem za finansiranje filma, da to ne bude paušalna pomoć svake godine.

Pema njegovim rečima RTS duguje već tri godine kinematografiji predviđenih 1,5 odsto od mesečne pretplate.
"Mi znamo da su oni u problemu ali i kinematografija Srbije je u problemu. Mi ne kažemo da hoćemo da uništimo javni servis. Naprotiv, mi hoćemo da pronađemo rešenje", rekao je Bajić.

Pojedine učesnike u rapsravi interesovalo je zbog čega je u nacrtu ovog zakona definisan gornji limit za naknade za korišćenje prirodnih resursa ali ne i donji limit, jer ukoliko ta odredba ostane u zakonu može desiti da neko zatraži da plaća naknadu od, na primer, 0,01 odsto za korišćenje prirodnih resursa jer nije određena donja granica. Predstavnik Ekološkog centra iz Vršca Dejan Maksimović ukazao je predstavnicima ministarstva da je ukidanjem naknade na motorna vozila za posledicu imalo smanjenja sredstava koje lokalne samouprave izdvajaju za ekologiju. On je predložio da se u novom zakonu uvede skala za izdvajanje dela novca koje se prikupe od taksi i naknada, koje bi se izdvajale za lokalne samouprave i to tako da one nerazvijenije dobiju više novca.

Tagovi: javni prihodi, javna dobra, Ministarstvo finansija, prirodni resursi, javna preduzeća

Share