Zbog nedostatka stočne hrane, seju se rane prolećne kulture

Usled nedostatka stočne hrane, većina poljoprivrednih proizvođača u Rasinskom okrugu posejaće sada rane prolećne kulture, iako im vremenske prilike ne idu na ruku, kažu stručnjaci Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS) Kruševac.

Tanjug, J. Pap, ilustracija

KRUŠEVAC - Usled nedostatka stočne hrane, većina poljoprivrednih proizvođača u Rasinskom okrugu posejaće sada rane prolećne kulture, iako im vremenske prilike ne idu na ruku, kažu stručnjaci Poljoprivredne savetodavne stručne službe (PSSS) Kruševac.

"To su kulture poput graška, grahorica, krmnih biljaka i one ne podnose uslove visokih temperatura, a s obzirom da nema stočne hrane zbog sušne godine, poljoprivrednici su prinuđeni da ih poseju na sopstveni rizik", rekla je Tanjugu savetodavac za ratarstvo, Radojka Nikolić.

Ona objašnjava da će proizvođači time dobiti određenu "zelenu masu", ali ukazuje da to ne mogu biti veliki prinosi i kvalitet kakav je potreban životinjama. Sušna godina opredelila je i jesenju setvu. Prema rečima Nikolićeve, jesenas je posejano oko 20 hektara pšenice i ostalih strnih žita, ovsa i ječma, i te biljke su sada uglavnom u dobrom stanju jer im odgovara toplo i sunčano vreme. Ona objašnjava da su se proizvođači odlučili na ovakvu setvu zbog sigurnijih prinosa i stočne hrane.

Kada je reč o prolećnoj setvi, Nikolićeva kaže da sa setvom kukuruza, koji se na teritoriji Rasinskog okruga seje na površini od 43.000 hektara, treba sačekati još nekoliko dana, jer je zemljište još hladno.

"U zavisnosti od tipa zemljišta, sa setvom treba krenuti krajem nedelje, 20. aprila", kaže Nikolić, i podseća da je optimalan rok za setvu od 15. aprila do kraja meseca, jer je bolje da period od setve do nicanja bude što kraći kako bi se razvile što kvalitetnije biljke.

Ona ističe da ove godine cela vegetacija kasni, te da se tek ovih dana sadi krompir, koji je trebalo da bude posađen krajem marta ili početkom aprila. Prošle godine u Rasinskom okrugu prolećna setva kukuruza, krompira, povrća, lucerke i ostalog krmnog bilja je obavljena na 58.200 hektara, od toga na 45.000 hektara je posejan kukuruz, kao dominantna kultura, povrće na 7.500 hektara, krompir na 1.200 hektara, nova lucerka na 2.000 hektara i krmno bilje na oko 2.500 hektara.

Nikolić je podsetila da je registrovanim poljoprivrednicima omogućena kupovina dizel goriva u periodu od 1. aprila do 31. maja na NIS-ovim pumpama, i to 60 litara po hektaru obradive površine.

Tagovi: setva, poljoprivreda, stočna hrana

Share