Petrović: Raskid ugovora o kreditu otvara nove probleme

Prva presuda za raskid ugovora za stambeni kredit odobren u švajcarskim francima teško da će doneti rešenje tog problema, naprotiv, otvoriće nove, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović u intervjuu za B92.biz.

Tanjug, Rajfajzen banka

BEOGRAD - Prva presuda za raskid ugovora za stambeni kredit odobren u švajcarskim francima teško da će doneti rešenje tog problema, naprotiv, otvoriće nove, izjavio je predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović u intervjuu za B92.biz.

Banke za svaki raskinut ugovor mogu da, kako kaže, traže naknadu štete, a ne gube automatski ni hipoteku, i puka je neistina da su banke ostvarile ekstra profit odobravajući ove kredite, istakao je Petrović.

"Razumem da ideja o "bezbolnom" rešenju daje nadu građanima zaduženim u ovim kreditima, ali istine radi treba reći da oni nikako nisu zaboravljeni i da su im još pocetkom prošle godine, u skladu sa Odlukom NBS, ponuđena četiri modela potencijalnih rešenja", izjavio je Petrović.

U Rajfajzen banci se, kako ističe, gotovo svaki treći korisnik opredelio za jedno od ponuđenih rešenja i time je ako ne rešio, onda makar ublažio ovaj problem.

"Imajući u vidu da je najveći broj tih kredita osiguran, zalagao sam se tada i javno da se građanima uz model koji je predviđao pet procenata troška konverzije tih kredita u evro indeksirane na teret banaka, ponudi još i dodatnih 5 podsto od strane Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita", navodi Petrović, čime bi se, kako ističe, smanjili budući rizici po NKOSK i ponuda učinila atraktivnijom.

Kada je krenuo trend jacanja "švajcarca", Rajfajzen banka je, kako kaže, nudila i prelazak u evro indeksirane kredite, ali je mali broj klijenata te ponude prihvatio.

Raskid ugovora o kreditu, kako ocenjuje, svakako nije rešenje problema, jer banka ne gubi automatski hipoteku i može da iskoristi i druge instrumente, poput menice, kako bi naplatila svoje potraživanje.

"Naime, ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati kredit koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti odobrenog iznosa kredita iskazanog u švajcarskim francima. Sa druge strane, banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila", kaže Petrović.

Prema njegovoj oceni, promena kursa nije okolnost koja bi mogla da bude razlog za raskid ugovora, pošto su i banka i korisnici kredita vrlo svesni da kursevi fluktuiraju.

Petrović ističe i da je puka neistina da su banke iz ove situacije izvukle ektra profit.

"Zašto ovde nema ekstra profita? Banke imaju obaveze prema svojim kreditorima, štedišama i deponentima u švajcarskim francima, i to su izvori iz kojih su banke kreditirale građane sa ĆF indeksiranom klauzulom", izjavio je prvi čovek Rajfajzena.

Rajfajzen banka, kako navodi, trenutno ima kredite indeksirane u "švajcarcima" u vrednosti od 70 miliona, ali i 67 miliona obaveza prema štedišama u istoj valuti, dok je deo finansiran i depozitom strane banke. "Sve i da su banke htele da ekstra profitiraju, to nije bilo moguće jer poput svih centralnih banaka na svetu, tako i NBS oštro ogranicava izloženost banaka riziku od promene kursa u odnosu na kapital", istakao je Petrović, napominjući i da su kamatne stope na indeksirane kredite u švajcarskim francima bile niže u odnosu na one u evrima, zbog čega, kako kaže, nema mesta priči o ekstra profitu banaka.

Na pitanje gde je granica za "promenjenu okolnost", budući da je evro u avgustu 2008. godine vredeo 75 dinara, a sada vredi 123, Petrović odgovara da svi hoće kredit u evrima, jer je nominalno gledano, kamatna stopa niža.

"I kažite mi onda koga zanima šta u perspektivi može biti sa kursom dinara u odnosu na evro", navodi Petrović.

On se osvrnuo i na situaciju sa kredima u "švajcarcima" u regionu, rekavši da su sve zemlje u okruženju rešile taj problem na ovaj ili onaj način, dok se jedino u Srbiji to još uvek nije dogodilo.

Na pitanja B92 - da li je država mogla da odigra neku aktivniju ulogu, kao u nekim susednim državama i da li mislite da bi trebalo na neki način da podnese i odgovornost, s obzirom na to da je jedno vreme i sama subvencionisala takve zajmove, dajući im prakticno time legitimitet i prema građanima. Da li je moglo sve da se reši malo drugačije, umesto što smo sada stigli do toga da je sve u rukama sudova? Da li još ima prostora za to? - Petrović je odgovorio:

"NBS i banke su uložile napore u rešavanje ovog problema, koji je ipak daleko manji nego u zemljama u okruženju. Predlagao sam da dodatni podsticaj dođe i od NKOSK-a. Sa kolikim uspehom su neke države rešile ovaj problem? Vreme će pokazati. Svedoci smo i sudskih postupaka protiv država. Ne bih se iznenadio da ceh na kraju plate svi poreski obveznici".

On je podsetio da je Narodna banka, nakon niza teških diskusija i pregovora, kako sa poslovnim bankama, tako i sa udruženjima građana, donela pomenutu Odluku o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, i time ponudila četiri modela potencijalnih rešenja građanima zaduženim u ovim kreditima.

"Žao mi je što je negativna kampanja onog dela klijenata, koji nije bio spreman na dogovor, dovela do toga da ovi modeli nisu prihvaćeni od strane većeg broja korisnika, jer verujem da bi oni bili od koristi za najveći broj građana, pogotovo onih koji spadaju u kategoriju najugroženijih", zaključio je Petrović.

Tagovi: Petrović ugovor kredit

Share