NBS: Raste stepen dinarizacije

Stepen dinarizacije je u prvoj polovini ove godine povećan za 1,5 procentnih poena, što je mahom "zasluga" subvencionisanih dinarskih kredita koje banke odobravaju privredi, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Tanjug/R. Prelić, ilustracija

BEOGRAD - Stepen dinarizacije je u prvoj polovini ove godine povećan za 1,5 procentnih poena, što je mahom "zasluga" subvencionisanih dinarskih kredita koje banke odobravaju privredi, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).            

Prema podacima iz polugodišnjeg Izveštaja o monetarnoj politici NBS, stepen dinarizacije je krajem 2013. iznosio 26,8 odsto, a krajem juna ove godine 28,3 odsto.

"Povećanje stepena dinarizacije u 2014. rezultat je, pre svega, rasta dinarskih plasmana, i to u najvećoj meri plasmana privredi po osnovu sprovođenja programa subvencionisanih kredita. Pri tome su plasmani privredi s deviznim predznakom zabeležili pad", navedeno je na sajtu NBS.         

Sektor stanovništva je u istom periodu nastavio da se zadužuje u dinarima i to, kako se precizira, najviše po osnovu gotovinskih kredita, dok je zaduženje stanovništva u stranoj valuti gotovo nepromenjeno.        

Na taj način je, dodaje se dalje, stepen dinarizacije plasmana u prvih šest meseci 2014. povećan kod sektora privrede za 1,1 procentni poen, na 21,1 odsto, i kod stanovništva za 1,6 procentnih poena, na 39,5 odsto.

"Ukoliko se isključi efekat promene deviznog kursa, stepen dinarizacije je povećan sa 26,8 odsto na kraju 2013. na 28,6 odsto krajem juna 2014", navedeno je u izveštaju.       

Banke su i dalje stimulisane da koriste dinarske izvore finansiranja i putem politike obavezne rezerve.

"Naime, stope obavezne rezerve na dinarske izvore i dalje su znatno niže u odnosu na devizne i NBS plaća bankama kamatu samo na izdvojenu dinarsku obaveznu rezervu. S tim u vezi, banke su u prvoj polovini godine povećale svoje dinarske izvore u većoj meri u odnosu na devizne. Dinarska osnovica za obračun obavezne rezerve je u tom periodu povećana za jedan odsto, dok je devizna osnovica smanjena za 2,6 odsto", navodi se u izveštaju.           

NBS ističe da je nastavila da podržava dalji razvoj osnovnih instrumenata zaštite od deviznog rizika, pre svega kroz redovno organizovanje tromesečnih i dvonedeljnih svop aukcija deviza.     

Država je svojim merama nastavila da doprinosi dinarizaciji finansijskog sistema. U maju 2014. usvojen je novi program subvencionisanih kredita radi podsticanja kreditne aktivnosti, kojim je predviđeno subvencionisanje kamata na dinarske kredite privredi bez valutne klauzule.

"Pored toga, država se u prvoj polovini godine prilikom zaduživanja više oslanjala na dinarske nego na devizne dužničke instrumente, tako da je učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu povecano sa 20,9 odsto krajem prošle godine na 22,3 odsto krajem juna 2014. godine", piše u izveštaju NBS.

Ne povećavajte kamate u mesecu štednje

Narodna banka Srbije pozvala je banke da i ove godine u oktobru, tradicionalnom mesecu štednje, ne nude značajno veće kamate na depozite nego što ih nude tokom godine, kako bi se izbeglo izazivanje rizika po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema.        

"Borbu za klijente i povećanje štednje banke bi trebalo da usmere na poboljšanje uslova usluga, širenje lepeze proizvoda i ponude štedišama, uz nastojanje da ponuđene kamate na štednju građana prikupljenu tokom ovog perioda ne odstupaju značajnije od prosečnih kamatnih stopa na štednju koje su aktuelne tokom cele godine", objavila je NBS povodom predstojećeg Svetskog dana štednje.

Namera centralne banke nije, kako navode, da na ovaj način utiče na poslovnu aktivnost banaka, već da preventivno deluje kako bi sprečila preterano izlaganje banaka riziku.

"Zato blagovremeno ukazujemo na to da neopravdano povećanje kamatnih stopa tokom ovog perioda može da izazove znacajnije poremećaje u odlivima i prilivima štednje između banaka, motivisane prevashodno isplativošću štednje. Uz to, smanjenje koncentracije dospeća štednih uloga olakšava upravljanje rizicima likvidnosti banaka i time pozitivno deluje na stabilnosti finansijskog sistema u celini", poručuje NBS.           

Podaci o rastu dinarske i devizne štednje u proteklih godinu dana ukazuju da građani štednju u bankama i dalje ocenjuju kao sigurnu i isplativu, kao i da je očuvano poverenje u bankarski sektor i u stabilnost finansijskog sistema, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu centralne banke.           

Tokom proteklih godinu dana, od kraja septembra prošle godine, dinarska štednja je značajno povećana, za 16,8 milijardi dinara, odnosno za 72,2 odsto i trenutno iznosi 40,2 milijarde dinara, navodi NBS.           

U istom periodu, kako se dodaje, devizna štednja, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou od oko 8,48 miliona evra, povećana je 0,7 odsto, ili za 61,9 miliona evra.

"Zato očekujemo da će banke, kao i u prethodnoj godini, biti aktivne u promovisanju štednje i privlačenju klijenata, vodeći pri tome računa o visini kamatnih stopa na štednju i ravnomernom rasporedu obaveza po osnovu prikupljene štednje", kažu u   NBS.

            

Tagovi: NBS, banke, kamate, mesec štednje, dinar, dinarizacija

Share