Siva zona "pojede" zdravu privredu, hitna poreska reforma

Izbegavanje plaćanja poreza i poslovanje u sivoj zoni veoma je prisutno u Srbiji, jer se gotovo trećina firmi, čak 28 odsto, bavi nekim vidom nelegalne ekonomije, a najviše je ima u građevinarstvu,

Tanjug,Video, ilustracija

BEOGRAD - Izbegavanje plaćanja poreza i poslovanje u sivoj zoni veoma je prisutno u Srbiji, jer se gotovo trećina firmi, čak 28 odsto, bavi nekim vidom nelegalne ekonomije, a najviše je ima u građevinarstvu, poljoprivredi, ugostiteljstvu i saobraćaju.

Siva ekonomija ugrožava zdravu privredu i održiv razvoj, a stručnjaci i privrednici smatraju da je neophodna sveobuhvatna poreska reforma koja bi smanjila neke namete, a proširila osnovicu oporezivanja.

Član Fisklanog saveta Nikola Altiparmakov je mišljenja da je "trenutno najveći problem Srbije nepoštovanje poreskih propisa, jer je, prema raznim studijama, u našoj zemlji i Bugarskoj najveći obim nelegalne ekonomije u Istočnoj Evropi"."Obim poreskih utaja je izuzetno visok i ta nelojalna konkurencija koju stvaraju siva ekonomija i utaje, jesu i biće u budućnosti glavna prepreka održivog privrednog razvoja Srbije", rekao je Altiparmakov za Tanjug.

Prema njegovim rečima, za održiv privredni razvoj neophodna su pravila igre koja svi učesnici na tržištu treba da poštuju, što u Srbiji nije slučaj, i ukoliko se ne ispravi taj negativan trend, održiv razvoj biće doveden u pitanje.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević tvrdi da se pod hitno mora uraditi sveobuhvatna poreska reforma čija bi suština bila "rasterećenja od poreza i doprinosa onih koji rade, a opterećenje onih koji švercuju i trguju".

"Ne plaćaju poreze na buvljacima, ne plaćaju lekari, zubari, sportski treneri, polovina estrade, što pokazuje da je poreska evazija ogromna i crno tržište ugrožava legalne privrednike, one koji uredno izmiruju obaveze", naglasio je on.

Poreski savetnik Saša Radulović smatra da je sistem poreza u Srbiji "iskrivljen", jer je zapošljavati skupo, a posedovati jeftino."Imamo ogroman teret u porezima na rad, a jako mali teret u porezu na imovinu. U Srbiji se trange - frange isplati, proizvodnja koja zahteva zapošljavanje ljudi se ne isplati. Taj disbalans je potrebno hitno promeniti da bi se uopste došlo do rešenja pitanja zapošljavanja", naveo je on. Stope poreza na rad su toliko visoke da to destimuliše legalno zapošljavanje, dodao je Radulović.

Ilustrujući svoj stav, Radulović je kao primer naveo da bi moler koji je ugovorio posao za 300 evra, u slučaju da radi legalno, morao državi da plati 120 evra, i zaključio da je to sistem "koji ni jedna poreska uprava u svetu ne bi mogla da naplati".

Radulović smatra da je potreban progresivan i stimulativan porez na rad, u kome se na minimalna primanja ne plaća nikakav porez, navodeći primer Kanade gde se na primanja od 10. 000 dolara godišnje ili 1.000 dolara mesečno, ne placa nikakav porez. On je mišljenja da je potrebno značajno povećati porez na imovinu, posebno za pravna lica koja praktično ne plaćaju nikakav porez na imovinu.

Vlasnik preduzeća Trend kompani iz Jagodine, Branislav Jović rekao je da poresko opterećenje treba da bude raspodeljeno na mnogo više poreskih obveznika, jer postoji  veliki procenat preduzeća, preduzetnika, pojedinaca koji izbegavaju plaćanje poreza. "Trebalo bi ići prema smanjenju stope svih poreskih opterećenja, pre svega smanjiti poreze i doprinose na zarade, a pooštriti kaznenu politiku. Ne treba pribegavati odmah kaznama, nego prilikom kontrola, ako se utvrdi nepravilnost, dati određeni rok poreskim obveznicima da obaveze izmire, a ako ni posle te opomene ne izvrše uplatu, pribeći sankcijama", kazao je Jović.

On je podsetio da su ranije poreske stope bile mnogo niže, ali je bio mnogo veći broj obveznika. "Kada su stope poreza, doprinosa, akcize visoke, to je teren za crnu i sivu ekonomiju,  a kada je niska stopa nije interesantno da rizikujete i izbegavate takva plaćanja", ocenio je Jović.

Tagovi: porez, reforma, siva zona

Share